Svi smo svedoci da je trenutno evropsko energetsko tržište u haosu. Evropska unija je mesecima unazad radila na povećanju svojih energetskih rezervi za zimski period. Rusija je već prestala da isporučuje gas pojedinim evropskim zemaljama i energetskim kompanijama, jer su odbile da gas plaćaju u rubljama. Nemačka vlada je nedavno najavila paket pomoći od 65 milijardi eura kako bi pomogla domaćinstvima i kompanijama da se izbore sa porastom inflacije. Nova premijerka Velike Britanije razmatra paket od 100 milijardi funti koji bi eventualno građanstvu i privredi pomogao u uslovima rastućih troškova.
Plug-in automobili danas čine svega 0,1 % globalnog tržišta automobila. Činjenica je da su i dalje retkost na ulicama većine zemalja. Da ne pričamo o tome koliko još uvek koštaju u odnosu na standardna vozila. Mnoge izvršene procene stručnjaka iz auto industrije govore da električna vozila neće imati materijalnog uticaja narednih 50 godina. Ova energetska kriza može da pogorša stvari u tom pravcu i te kako. Na proizvodnju električnih automobila pored rasta cena električne energije utiče i to što nema dostupnih sirovina, ali i evidentno manje interesovanje kupaca za ovu vrstu automobila.
Kakva su predviđanja o budućnosti električnih vozila?
Nema dileme da ako se nastavi sa rastom cena električne energije, nema logike da će iko biti zainteresovan da kupi električni automobil. U Nemačkoj je najveći operater stanica za punjenje "Allego" podigao cene punjenja po kilovat satu, a supermarketi, pumpe, lanci prodavnica koje su nudile kao uslugu besplatno punjenje u sklopu svojih usluga, sada uvode naknade. Sve manje se spominju zabrane konvencionalnih vozila u razvijenim evropskim zemljama, ali i u SAD, Japanu, u Kini i Indiji.
Francuska je donela zakon o korišćenju konvencionalnih vozila kojim se definiše da će od 2040. biti zabranjena prodaja novih vozila sa motorom na unutrašnje sagorevanje. Pojedine države podrazumevaju da državne službe koriste isključivo električna vozila. Neke su se spremale da zabrane uvoz ili prodaju novih vozila sa motorom na unutrašnje sagorevanje. Nove okolnosti sve ovo dovode u pitanje.
Od silnih predloga koji bi podstakli kupovinu električnih automobila (povećanje poreza za vozila na benzin, da se električnim vozilima dozvoli da u saobraćaju koriste traku za autobuse, da parkiraju na određenim parking mestima na kojima ostali automobili ne mogu...) došlo se do sadašnjeg trenutka u kome se postavlja pitanje da li ima svrhe kupovina električnog automobila?
Norveška će nam verovatno dati prva odgovor na ovo pitanje jer je među prvima uvela subvencije za električna vozila i široku mrežu mesta za punjenje. Tako da danas dve trećine svih novih automobila čine automobili na struju.
Visoki troškovi energije u Evropi
U Evropi cene energije divljaju, ali nisu svi građani Evrope podjednako spremni da podnesu ove udarce na svoj životni standard i kućni budžet. Prema procenama MMF-a, prosečnu porodicu u Finskoj to će opteretiti samo dodatnih 4 odsto potrošnje domaćinstva. dok je u Estoniji situacija daleko dramatičnije jer su udari na domaćinstvo oko 20 odsto veći.
Prosečno Evropljani troše desetinu svojih prihoda na energiju.
Obnovljivi izvori su naravno odlična stvar jer se radi o energiji koja ne zagađuje životnu sredinu. Problem je u tome što oni nisu konstantni kada je reč u proizvodnji, zato što zavise od vremenskih uslova. Zato je nužno uključiti gas i nuklearnu energiju. Koliko je sve ovo realno ili će se zaboraviti na ekologiju kada energetska kriza preti da porazi svet. Logično je da niko neće razmatrati kupovinu električnog automobila ukoliko nema dovoljno struje u domaćinstvu i ako nam stižu preporuke, kada uključiti bojler, kako koristiti veš mašinu itd ...
Moguće da ćemo realniju sliku o perspektivi električnih automobila dobiti na proleće, kada prođe zima od koje čitava Evropa strepi. O najnovijim dešavanjima u oblasti autoindstrije nastavićemo redovno da vas izveštavamo. Srećan put želi Vam Menadzer rent a car.
