Pitanje o nestašici dizela se sve češće postavlja, naročito posle saznanja da u mnogim evropskim zemljama postoji nedostatak srednjih destilata. Cene na benzinskim pumpama u svim evropskim državama su osetno porasle. Vozači u Nemačkoj moraju ponovo da se navikavaju da litar goriva košta više od dva evra. Do septembra su u Nemačkoj bile na snazi olakšice koje je uvela vlada, a to je podrazumevalo da se država odrekla dobrog dela prihoda od poreza na gorivo.
Mnoge evropske države povećale su uvoz benzina i puštaju na tržište deo državnih strateških zaliha, sve u cilju da ublaže nestašice i da odlože proteste i nezadovoljstvo građana. Mediji već neko vreme izveštavaju da su zalihe dizela u Sjedinjenim Američkim Državama na najnižem nivou od 2008. godine. Procene su čak da su rezerve za samo 25 dana.
Troškovi goriva su veći za 30-80 centi, tako da ostaje da vidimo šta će se desiti na tržištu za par nedelja. Što se tiče cena dizela u SAD, najviša cena dizel goriva je u Kaliforniji. Tamo je prosečna cena skoro 6,50 dolara po galonu (1,72 dolara po litru odnosno 204 dinara). Kad se uporedi sa prošlom godinom to je povećanje od skoro 2,00 dolara po galonu, ali je opet jeftinije u Kaliforniji nego u Srbiji.
Broj automobila sa dizel motorom u Evropskoj uniji nije zanemarljiv
Prošle godine u ovo vreme, automobilskoj industriji je glavni problem bio nestašica čipova. Korona virus je ostavio velike posledice u svim fabrikama automobila. Međutim ovaj scenario koji je nastao posle sukoba u Ukrajini niko nije mogao da predvidi. Ceo koncept koga se držala kompletna svetska auto industrija je postao upitan. Evropa je kao kontinent kolevka prestižnih marki automobila, pa je i bila predvodnik u borbi protiv klimatskih promena. Zato je borba za elektrifikaciju sada upitna kao i kompletna budućnost električnih automobila. Cela koncepcija da dizelaši, a potom i benzinci odu u istoriju je sad pod ovim novim okolnostima zaista neodrživa.
Zbog rasta cene struje i energetske krize priča o električnim automobilima sve više gubi na značaju. U junu mesecu ove godine Evropski parlament je doneo odluku da od 2035. godine više neće smeti da se prodaju novi automobili na benzin i dizel. Tokom sledećeg meseca trebalo bi da bude odobrena zabrana u Minhenu po kojoj se sprečava ulazak dizel motora u Minhen od 1. februara naredne godine. Ova zabrana konkretno direktno utiče na skoro pola miliona automobila. To je otprilike broj vozača dizel motora koji se svakodnevno kreću iz predgrađa u centar.
Koliko dešavanja u Ukrajini utiču na nestašicu goriva?
Dizel gorivo sa čijom se nestašicom suočava Evropa je gorivo bez koga je nemoguće da funkcioniše privreda i prevoz robe. Koliko god da su se poslednjih decenija sve vlade država članice EU trudile da nađu alternativu, 40% svih automobila koji se voze u Evropi su zapravo automobili sa dizel motorima. Da ne govorimo o teretnom prevozu i poljoprivredi. Većina rafinerija u Evropi je zatvoreno zbog zelene tranzicije i sada je problem da se one i pokrenu, jer treba dosta vremena.
Još jedan problem koji preti da postane ozbiljan je to da je nemački proizvođač aditiva za dizel goriva obavestio javnost da su zalihe pri kraju i obustavio proizvodnju zbog visokih cena gasa. Tako se dovodi u pitanje snabdevanje prevoznika gorivom. Ponestaje zalihe AdBlue aditiva koji je neophodan u modernim dizel motorima. Nemačka ima još jedan problem jer nema lučke terminale ta tečni prirodni gas koji bi mogao da zameni ruski gas iz gasovoda. Tako da Menadzer rent a car nastavlja da prati dalja dešavanja i redovno vas obaveštava o njima, a sukobi u Ukrajini se nažalost nastavljaju i traju već preko 250 dana.
