Vožnja od tačke A do tačke B je dovoljno jednostavan zadatak. Ali, da li vam se ikada desilo da ste izašli iz automobila negde na sredini puta, i shvatili da ste stigli dalje nego što ste mislili? Ili ste ikada završili na svom odredištu, a da niste mogli da se setite kako ste tamo stigli. U ovom tekstu bavimo se upravo pojavom koja je poznata kao hipnoza autoputa, a šta je to i kako je izbeći, saznaćete ako nastavite da čitate ovaj tekst.
A šta je, uopšte, hipnoza autoputa?
Hipnozu autoputa karakteriše gubitak osećaja za vreme tokom vožnje. Detalji o tome koliko ste brzo vozili, koliko dobro, stvari koje ste videli na putu i lokacije kroz koje ste prošli mogu da budu nejasni, ili ih se uopšte ne sećate. Vožnja vam deluje maglovito, i daleko kraće nego što je zapravo trajala. A ne shvatate uvek da ste pod hipnozom autoputa, dok se ne izvučete iz nje.
Inače, hipnoza autoputa može da se dogodi svakome, posebno na poznatim, svakodnevnim rutama do mesta koja načešće posećujemo kao što su posao, škola, vrtić ili prodavnica, i nazad. Takođe, to se dešava i tokom dugih, monotonih, noćnih vožnji do susednog grada, države ili na dužim putovanjima.
Jedna studija sugeriše da se hipnoza auto puta češće dešava na autoputevima, nego na putevima blizu gradskih sredina, gde su manje česte promene smera i brzine. I dok je najranija definicija hipnoze autoputa klasifikovala ovu pojavu kao stanje nalik transu, sa dužim vremenom reakcije (slično vožnji u stanju pospanosti), hipnoza autoputa zapravo može da bude povezana sa povećanom automatskom pažnjom, bez razlika u vremenu reakcije. Iz ovog možemo da zaključimo da hipnoza autoputa nije isto što i vožnja u pospanom stanju, ili vožnja dok ste rasejani.
U redu, ali šta uzrokuje hipnozu autoputa?
Hipnoza autoputa umnogome liči na vremensko slepilo, ili ideju da „vreme leti kad se dobro zabavljate“. Kada ste zaokupljeni zadatkom u kome uživate, vaš mozak prelazi u režim autopilota, i hiperfokusiranosti na zadatak, tako da gubite pojam o vremenu i stvarima koje se dešavaju oko vas. Ovo ponašanje, ukorenjeno je u nečemu što se naziva „proceduralnom memorijom“.
Kada pričamo o nečemu što sasvim prirodno prihvatamo, kažemo da je to „kao vožnja bicikla“. To je zato što je naš mozak u stanju da se automatski priseti kako da obavlja proceduralne zadatke, poput pomenute vožnje bicikla, sastavljanja slagalice, sviranja klavira, ili vožnje automobila – bez mnogo svesnog napora da uradi taj zadatak. U takvim situacijama, autopilot preuzima kontrolu, tako da možete da obavljate te zadatke bez velikog napora, iako se tim radnjama dugo niste bavili. Možda vam tehnika neće biti kao nekad, ali daleko od toga da ste nešto od toga zaboravili da radite.
Slepilo na autoputu je, dakle, uzrokovano kombinacijom hiperfokusirane automatske pažnje, i proceduralne memorije. To je kao da su vaše oči uprte u put, i sasvim ste budni, ali automatski procesi u mozgu preuzimaju vlast. A kako neki psiholozi misle, to zapravo znači da vozite sa samopouzdanjem, jer ste to radili već mnogo puta.
Vožnja istom stazom može da dovede do toga da se „zonirate“, tako da vaš mozak preuzima proces dovođenja od tačke A do B, bez mnogo napora. I monotonija putovanja, dugih vožnji i pravih autoputeva, može da ima isti efekat.
A zašto pospanost, umor i rasejanost ovo mogu da pogoršaju?
Fotografija: https://unsplash.com/photos/person-driving-car-during-daytime-fsShFki0www
Hipnoza autoputa i pospana vožnja su različiti koncepti. Pospana vožnja ili umor za volanom su uvek opasni, dok hipnoza autputa nije opasna, osim ako niste pospani ili umorni u momentu kada se dešava. Dakle, ono što je važno je da ste budni, i da su vam oči uprte u put. U tom slučaju, to nije opasnost, jer ste još uvek podsvesno, u izvesnoj meri, oprezni i „prisutni“. Ali, ako vam se ovo dogodi dok ste pospani, postoji ogromna opasnost po vaše, i zdravlje ostalih učesnika u saobraćaju.
U idealnom slučaju, verovatno ne biste vozili neispavani. Ali svakako, ako osetite da ste pospani dok vozite, poželećete da stanete i odmorite se, onda kada to bude moguće. A ako za to ipak nemate mogućnosti, onda preduzmite neki od sledećih koraka, da biste ostali budni tokom vožnje.
Ono što možete da uradite je sledeće:
# razgovarajte sa nekim od saputnika dok ne stignete na odredište
# otvorite prozor automobila
# pojačajte muziku “do daske”
# popijte jaču kafu i pojedite nešto slatko
# izbegavajte vožnju na velike udaljenosti.
Nepažnja ili rasejanost se takođe razlikuju od hipnoze autoputa, jer to otežava navigaciju. Ako ste nepažljivi ili rasejani, možda ćete propustiti izlaz na autoputu, ili nećete odreagovati efikasno u hitnim slučajevima.
Dešava se da ste u nekom momentu preopterećeni, ili imate naviku da radite više stvari odjednom, što je ponekad dobro, ali kada je vožnja u pitanju – ne preporučuje se. Vaš um i telo treba da budu na istom mestu, tako da budete na oprezu pre nego što krenete na put.
Dobro, a kako izbeći hipnozu autoputa?
Praktično, sve što vas drži sada i ovde, može da pomogne pri izbegavanju hipnoze autoputa. To znači da treba da se fokusirate na to da budete namerniji, u svim postupcima koje činite za volanom. Ako se, na primer, oslanjate na GPS navigaciju da vas odvede do nekog mesta, pokušajte da isključite GPS, tako da se više oslonite na svoje instinkte, osećaj pravca i izlazne znakove iznad autoputa, ili ulične znakove, koji će vas odvesti do destinacije.
Čini se da i tempomat povećava rizik od hipnoze autoputa. Osećate se opuštenije, pa je i verovatnoća da ćete upasti u hipnozu autoputa – veća. Ako redovno idete istim putevima gde god da idete, pokušajte da promenite trasu, kako biste se suočili sa malo više neočekivanog putovanja. U tom slučaju, nećete se oslanjati na automatske procese, jer ćete morati da budete pažljiviji prema svom okruženju.
Za duže vožnje možete da radite druge stvari kao što je čitanje izlaza sa autoputa, podešavanje sedišta tako da sedite pravo, i pravljenje pauza na svakih 90 minuta, kako biste izbegli umor. Ako ste neko ko često gubi pojam o vremenu, postavite alarm, kako biste mogli da proverite sami sa sobom kako se osećate.
Šta god da radite, i koliko god često hipnoza autoputa utiče na vas, sasvim sigurno želite da na putu ostanete potpuno budni i spremni za sve što može da se dogodi kada ste za volanom. Ništa ne može da zameni san, u smislu vašeg vremena reakcije. Zato na prvi znak stanja koje je nalik transu, gledajte da se bezbedno zaustavite i dobro odmorite pre nego što nastavite vožnju.
I za kraj...
Fotografija: https://unsplash.com/photos/long-straight-road-with-trees-on-the-side-rafblRbne3o
Kao što vidite, hipnoza autoputa uopšte nije naivna stvar, i treba se boriti protiv nje. Da, manje je opasna od pospanosti i rasejanosti, ali da je bezopasna – nije. A posebno, nije nešto što želite ukoliko ne vozite svoj, već automobil iznajmljen iz voznog parka neke od rent a car agencija kao što je Menadžer. Budite obazrivi i pažljivi, kako zbog sopstvenog, tako i zbog zdravlja ostalih učesnika u saobraćaju.
Srećan put i bezbednu vožnju želi vam rent a car Menadžer!
Naslovna fotografija: https://unsplash.com/photos/birds-eye-view-of-freeway-Jt9syHEhrPE
