Neki ljudi su jednostavno rođeni da voze, dok su drugi previše opterećeni i previše razmišljaju o svemu što može da im se desi. Oni prvi jednostavno sednu za volan i kao da sve znaju. Barem se tako čini. Oni drugi teško uče, a dešava se da ih nek stvari muče kroz ceo njihov vozački vek.
Šta najviše muči početnike, ali i iskusnije vozače?
Samopouzdanje i dobri živci
Strah od vožnje i ankcioznost se javlja kod ljudi koji ne veruju u svoje vozačke sposobnosti. Ovaj nedostatak samopouzdanja može da vodi ka emocionalnom iscrpljivanju i povećane nervoze. Što je vozač nervozniji, veća je i verovatnoća da će pogrešiti. Na kraju, nije retkost i da potpuno odustane od vožnje.
Strah od vožnje može da se javi kod vozača koji su imali saobraćajnu nesreću, koju su napravili dužu pauzu, koji su imali lošeg instruktora vožnje, itd.
Koji su najčeši problemi prilikom vožnje?
Loše navike
Svaki vozač ima poneku lošu naviku. Neke su benigne, ali neke predstavljaju opasnost za druge učesnike u saobraćaju i mogu da dovedu so ozbiljnih nesreća.
Da pomenemo najčešće loše navike:
- Ne uključuju se žmigavci pri skretanju sa puta
- Ne vezuje se sigurnosni pojas
- Koristi se mobilni telefon u toku vožnje
- Ne pazi se na pešake i bicikliste
- Ne proveravaju se ogledala
- Agresivna vožnja sa naglim kočenjima i startovima
- Prečesta i preglasna upotreba sirene (često bez potebe)
- Dugačka svetla su stalno uključena pri čemu smetaju vozačima koji dolaze u susret
- Gazi se srednja linija i ne drži se svoja traka
Loše navike se teško menjaju, ali zbog bezbednosti vozači moraju da se oslobode njih.
Manevrisanje vozilom
Neki manevri kao što su parkiranje unazad, paralelno parkiranje, pravilno pozicioniranje na raskrsnici, brzo zaustavljanje u slučaju nužde, vožnja unazad, okretanje za 180 stepeni, parkiranje na trotoaru, itd., mogu da budu teški i zahtevni.
Ovi manevri zahtevaju mnogo finoće i umešnosti, posebno ako je teren nepregledan i uzan, a vozilo teško i veliko. Da bi se uvežbali pokreti koji su potrebni za upravljanje automobilom, treba mnogo vežbanja - početnicima savetujemo da odvoje barem sat vremena dnevno.
Kada se vežba manevrisanje vozilom, potrebno je da se zapamti položaj nekih referetnih tačkaka (branik, širina bočnih ogledala, visina auspuha, i slično, svako treba da odredi i prati svoje tačke).
Ako iznajmljujete vozilo a niste sigurni u svoje vozačke veštine, bolje da iznajmite manji automobil.
Kružni tokovi i raskrsnice
Kada se vozi kroz grad, ne može a da ne se naiđe na raskrsnicu ili na kružni tok. Dosta vozača ima fobiju od njih, deluju im komplikovano i zastrašujuće. Naravno, ukoliko vozač nije sposoban da savlada raskrsnice i kružne tokove, ne može ni da vozi.
Prvo što treba da se zna je teorija - kakve sve vrste raskrsnica postoje, da se znaju saobraćajni znaci, ko ima prednost, ko na raskrsnici treba da prođe prvi a ko drugi, treći... (da pomenemo i čuveno “pravilo desne strane” koje mogima nije najjasnije), itd. Sve se to uči u autoškolama, ali je potrebno i malo prakse.
Kružni tokovi mogu da budu veoma izazovni. Ko se prvi put susreo sa kružnim tokom na Slaviji znaće o čemu je reč.
Kada se naiđe na kružni tok, vozač mora brzo da razmišlja o koracima kako će ga savladati. Za početak, mora da se uveri da je njegov položaj ispravan, na primer, mora da bude u krajnje desnoj traci kako bi mogao da izađe na sledećem izlazu.
Nikako ne paničiti ako se zakasni sa prestrojavanjem, bolje da se napravi još jedan krug i postepeno se uključivati na pravu traku.
Startovanje vozila na uzbrdici
Lako je kada se kreće na ravnom terenu. Otpušta se ručna kočnica, pritisne pedala kvačila, ubaci se u prvu brzinu, i naizmenično se pedala kvačila otpušta dok se pedala za gas pritiska.
Sasvim je druga priča kada se kreće na uzbrdici. Kada se pusti ručna kočnica, vozilo počinje da se kreće unazad. Tada treba brzo da se izvede operacija pritiskanja kvačila i davanje gasa.
Kod početnika se dešava da se uplaše i pogreše u koracima, da ih ubrzaju ili da pogreše u njihovom redosledu, pri čemu se motor ugasi ili vozilo previše klizne unazad.
Jedina razlika pri kretanju uzbrdo je u tome što je potreban veći broj obrtaja motora. Dok je ručna kočnica još podignuta, treba dati veći gas. U autoškolama je poznato da je kretanje uzbrdo nekim kandidatima teško i zato mu posvećuju veću pažnju.
Savremena vozila imaju asistenciju za kretanje uzbrdo; kada se otpusti ručna kočnica, elektronika pomaže da se vozilo zadrži, što daje vozaču dovoljno vremena da doda gas i bezbedno krene.
Upotreba retrovizora
Loši vozači ne koriste ogledala. Razlog za to je što nisu opušteni i ne skidaju pogled sa puta, čak i kada treba da pogledaju šta se dešava sa strane ili iza njih.
Vozači u svakom trenutku moraju da budu svesni šta se dešava oko njih. Prilikom vožnje treba često i redovno da proveravaju unutrašnja i bočna ogledala, pošto se nikad ne zna kada može da se pojavi opasnost.
Retrovizore treba proveriti svaki put kada treba da se skrene sa puta, kada se menja traka, prilikom preticanja, ako se vozi u koloni a treba da se stane, i slično. Pogled u retrovizor treba da postane navika, čak iako je put potpuno prazan.
Držanje svoje trake
Autoputevi, ali i sporedni putevi, raskrsnice i kružni tokovi imaju trake, koje su odvojene punim ili isprekidanim belim linijama.
Od vozača se traži da se drže unutar linija svoje trake, i da menjaju trake na bezbedan način samo kada moraju, kada vrše preticanje ili kada treba da skrenu sa puta.
Loši vozači ne obraćaju pažnju na svoje pozicioniranje, prelaze iz jedne u drugu traku, voze po njenoj sredini, itd. To može da uzrokuje probleme drugim učesnicima u saobraćaju, a potencijalno da dovede i do većih nesreća.
Za bezbednu promenu trake ključna je priprema. Vozač prvo treba da proveri ogledala, signalizira pomoću žmigavca svoju nameru, i tek ako je bezbedno može da izvrši promenu trake. Ako treba da se isključi sa autoputa, ne treba da čeka poslednji trenutak i da “seče” druge vozače, nego na vreme da krene sa prestrojavanjem.
Loša kontrola kvačila
Pravilan rad sa kvačilom treba da se nauči još na prvim časovima, u suprotnom može da vodi ka ozbiljnim problemima.
Kvačilo je neophodno iz sledećeg razloga:
- Zadatak kvačila je da razdvoji točkove od motora koji radi celo vreme. U protivnom vozilo ne bi moglo da se zaustavi a da se motor ne uništi.
- Kvačilo ima ulogu pri kratanju vozila. Za startovanje vozila prvo treba da se pritisne papučica kvačila, da se promeni brzina, a zatim da se kvačilo polako otpušta dok se daje gas, sve dok se ne stigne do tačke spajanje lamele i zamajca motora.
Na papiru se radi o jednostavanom procesu, ali početnicima je teško postići ovu ramnotežu. Ako se pedala kvačila prebrzo podigne, motor može da se ugasi.
Razlozi za lošu kontrolu kvačila mogu da budu neuvežbanost, strah, panika, žurba, a ponekad i loš izbor obuće.
Ako nemate vozilo sa automatskim menjačem, onda prionite na posao i vežbajte kretanje, menjanje brzina i kontrolu kvačila. U protivnom, ne samo što će da budete loš vozač, nego će i vaša vožnja biti nebezbedna.
Završna reč
Rešenje nije da se odustane od vožnje, nego naprotiv, da se još više vozi. Mogu se uzeti dodatni časovi i da se vežba sa instruktorom ili sa prijateljima i porodicom. Učenje vožnje treba da ima odgovarajući tempo, da ne bude ni prebrzo ni presporo. Kada se stekne iskustvo, nestaće nervoza i strah.
Ako ipak ne ide, onda ništa, niste ni prvi ni poslednji koji ne može ili ne želi da vozi.
Slike https://www.pexels.com/search/learning%20to%20drive/
